Zašto transport mašine nije isto što i prevoz automobila
Kod putničkog vozila jedina prava pitanja su gde je i da li se kotrlja. Kod bagera, viljuškara, kombajna ili kontejnera pitanja počinju mnogo ranije, jer teret često prelazi zakonom dozvoljene dimenzije i masu, pa transport ulazi u kategoriju koja traži dozvolu, planiranu rutu i posebnu opremu. Zbog toga se transport radnih mašina ne organizuje telefonskim pozivom pola sata unapred, nego se priprema, ponekad i danima. Druga bitna razlika je u tome što se mašina najčešće ne kvari, već se seli sa gradilišta na gradilište, pa je transport deo posla, a ne posledica havarije. Kada se to shvati, ceo pristup se menja, jer se tada planira kao i svaka druga stavka u projektu.
Prva tri podatka bez kojih ponuda ne postoji
Svaka ozbiljna kalkulacija počinje od tri broja, dužine, širine i visine mašine, i od četvrtog koji je najvažniji, ukupne mase. Ta četiri podatka odlučuju o svemu, o tipu prikolice, o broju osovina, o tome da li je potrebna dozvola i o tome kojim putem se uopšte sme ići. Podaci se ne procenjuju od oka, nego se čitaju sa natpisne pločice mašine ili iz tehničke dokumentacije, jer razlika od deset centimetara u visini ume da bude razlika između prolaska i vraćanja sa pola puta. Uz to se navodi i da li mašina ima gusenice ili točkove, da li je pokretna sopstvenim pogonom i da li se može utovariti rampama. Kod prevoza mini bagera i manjih mašina ovo je često dovoljno, dok kod većih sledi izlazak na teren.
Kada teret postaje vanredni prevoz
Postoje jasne granice iznad kojih transport prestaje da bude običan. U opštem slučaju, standardni okvir podrazumeva širinu do dva i po metra, visinu do četiri metra i ukupnu masu skupa vozila do četrdeset tona, uz propisano ograničenje po osovini. Čim se pređe bilo koja od tih vrednosti, potrebna je dozvola za vanredni prevoz, koja se pribavlja kod upravljača puta i koja definiše tačnu rutu, vreme kretanja i uslove pod kojima se prevoz obavlja. Konkretne vrednosti i procedura se proveravaju pre svakog transporta, jer se propisi i uslovi na pojedinim deonicama menjaju. Ono što je važno znati kao naručilac jeste da dozvola traži vreme i da se ne izdaje isti dan, pa se transport zakazuje unapred.
Kako se bira prikolica i zašto to nije nevažan detalj
Izbor prikolice je tehnička odluka koja proizlazi iz mase i dimenzija tereta. Za lakše mašine i vozila koristi se klasična platforma, za veće i teže ide se na labudicu, odnosno prikolicu sa spuštenim delom, koja snižava ukupnu visinu i time često rešava problem prolaska ispod nadvožnjaka. Kod izuzetno teških mašina broj osovina se povećava kako bi se opterećenje rasporedilo i kako bi se ostalo u okvirima dozvoljenog po osovini. Takođe se gleda i visina poda prikolice, jer svaki centimetar poda ulazi u ukupnu visinu tereta. Prevoz viljuškara, mini bagera i sličnih mašina najčešće se rešava platformom sa rampama, dok gusenične mašine veće mase traže labudicu i pripremljeno mesto za utovar.
Planiranje rute, ono što se ne vidi na mapi
Najkraći put gotovo nikada nije i pravi put za vangabaritni teret. Ruta se planira prema visini nadvožnjaka i propusta, nosivosti mostova, širini kolovoza u naseljima, poluprečnicima krivina i kružnih tokova, kao i prema mestima gde su postavljene fizičke prepreke. Provera se radi unapred, a kod složenijih transporta se sporne tačke obilaze pre samog prevoza. Uz to se planira i vreme kretanja, jer se veći deo vangabaritnih transporta obavlja van špica, a ponekad i noću. Kada je teret naročito širok, obavezna je pratnja pilot vozilom, a u pojedinim slučajevima i policijska pratnja, što se sve definiše dozvolom.
Priprema mašine za utovar, korak koji vlasnici najčešće preskoče
Mašina se ne dovozi na mesto utovara i ostavlja, ona se priprema. Kod bagera se ruka i kašika spuštaju i fiksiraju u transportni položaj, a obrtni deo se blokira, jer nezaključan gornji deo pri kočenju stvara ogromnu bočnu silu. Gusenice se čiste od blata i zemlje, pošto blato koje se osuši na putu pada iza vozila i predstavlja opasnost za saobraćaj. Kod mašina sa hidraulikom proverava se da nema curenja, a rezervoar se po pravilu ne puni do vrha. Kod dužeg transporta se skida ili osigurava sve što može da vibrira i otpadne, ogledala, svetla, poklopci. Ovo su detalji zbog kojih se transport ili odvija glatko ili se zaustavlja na prvoj kontroli.
Utovar, najosetljivijih petnaest minuta celog posla
Utovar se izvodi na tvrdoj, ravnoj podlozi i to je uslov od kojeg se ne odstupa, jer prikolica koja tone jednom stranom pravi nagib pod kojim mašina ume da sklizne. Rampe moraju biti postavljene simetrično i pod nagibom koji mašina može da savlada, a kod gusenica se vozi izuzetno sporo i bez naglih korekcija pravca. Ako se mašina ne pokreće sopstvenim pogonom, koristi se vitlo, i tada se posebno pazi na tačke za koje se kači sajla. Pozicija na prikolici se ne bira nasumično, nego tako da se opterećenje rasporedi po osovinama i da vučno vozilo dobije potreban pritisak na sedlu. Loše raspoređen teret na dugoj deonici je opasniji od preteškog tereta, jer utiče na upravljivost celog skupa.
Vezivanje tereta i zašto se lanci i trake ne biraju po osećaju
Osiguranje tereta je zakonska obaveza i ima svoju logiku. Mašine se vezuju u najmanje četiri tačke, ukršteno, i to isključivo za tačke koje je proizvođač predvideo za vezivanje, jer vezivanje za hidraulične cevi, stepenice ili zaštitne delove uništava i mašinu i vezu. Za teže mašine koriste se lanci sa zateznim mehanizmima, dok se za lakše mogu koristiti trake odgovarajuće nosivosti. Uz vezivanje se koriste i klinovi ispod točkova ili gusenica, koji preuzimaju deo uzdužne sile pri kočenju. Vangabaritni teret se dodatno obeležava tablama i svetlima, a delovi koji izlaze izvan gabarita moraju biti jasno označeni. Sve ovo se proverava još jednom posle prvih nekoliko kilometara, jer se veze pri prvim vibracijama uvek malo opuste.
Transport kontejnera, čamaca i tereta koji nema točkove
Kontejneri, čamci, agregati i mašine iz proizvodnih hala traže potpuno drugačiji pristup od svega prethodnog, jer se ne mogu utovariti vožnjom. Tu se koristi vitlo, dizalica ili sistem kliznih platformi, a najvažnije pitanje postaje pristup lokaciji, da li dizalica ima gde da stane i da li ima dovoljno manevarskog prostora. Kod transporta čamaca i plovila presudni su ležište i oslonci, jer se trup ne sme oslanjati na proizvoljne tačke i oštećenje nastaje tiho, tokom vožnje. Kod kontejnera se gleda i pristupna kapija, jer se dešava da teret staje na prikolicu, ali ne prolazi kroz ulaz u dvorište. Zbog toga se kod ovakvih tereta uvek traži fotografija lokacije utovara i lokacije istovara.
Šta pripremiti pre nego što zatražite ponudu za transport mašine
Praktičan spisak štedi i vreme i novac. Prvo, tačne dimenzije i masa mašine, pročitane sa pločice ili iz dokumentacije. Drugo, tip mašine i da li se kreće sopstvenim pogonom. Treće, adrese utovara i istovara sa fotografijama prilaza, jer se problem najčešće nalazi u poslednjih sto metara, a ne na autoputu. Četvrto, da li na lokaciji postoji tvrda podloga i prostor za manevar teretnog vozila. Peto, željeni rok, jer se za vanredni prevoz dozvola pribavlja unapred i termin se planira. Kada ovi podaci postoje na početku, ponuda je konačna i nema naknadnih izmena na dan transporta, što je kod gradilišta i proizvodnje najvažnija stavka od svih.
